Za razliku od klasičnih hirurških, nemaju komplikacije koje se prikazuju kod hirurgije. Zatim, boravak u bolnici traje mnogo kraće i ono što je najvažnije, to je da mogu da poštede anatomiju samog organa za varenje
U Srbiji je svaka 5. osoba gojazna, a svaka 3. je na pragu da to i postane. Postoji širok dijapazon rešenja, od dijeta, hemijskih prepata, fitnes izazova, sve do hirurgije. Kao alternativa klasičnoj hirurgiji u smanjenju želuca, pojavile su se nove endoskopske metode za lečenje gojaznosti.
Može li moderna medicina da pruži lečenje gojaznosti bez ožiljaka, kako se unutrašnji ožiljci i emotivno prejedanje prate nakon ovakve procedure, objasnio je u emisiji “150 minuta” na Prvoj dr Milutin Bulajić, gastroenterolog, interventni endoskopista i direktor Centra za Digestivnu endoskopiju u Italiji.
“To su nove metode, postoji ih nekoliko. One, za razliku od klasičnih hirurških, nemaju komplikacije koje se prikazuju kod hirurgije. Zatim, boravak u bolnici traje mnogo kraće i ono što je najvažnije, to je da mogu da poštede anatomiju samog organa za varenje.
Mogu da se ponove nakon nekoliko godina, ukoliko je to potrebno. Ne postoje rezovi, sve se radi sa unutrašnje strane, pristupom kroz usta, kao što je pregled želuca sondom”, rekao je dr Bulajić i objasnio:
“Imamo specijalne instrumente sa kojima šijemo želudac sa unutrašnje strane i onda se to plasira kroz usta u uslovima opšte anestezije. Zatim dolazi do smanjenja zapremine samog želuca, a efekat je isti kao i kod hirurgije, samo što se ne rade rezovi na trbuhu, niti se odstranjuje bilo kakav deo želuca ili tankog creva”, objasnio je gastroenterolog.
Ko sme da smanji želudac novom metodom?
“Mi smo zaduženi za lečenje osoba koje boluju od gojaznosti u prvoj i drugoj klasi gojaznosti, tj. kada je indeks telesne mase između 30 i 40, ponekad i do 45, dok su hirurške procedure, po najnovijim svetskim smernicama, zadužene za pacijente koji imaju 40 kilograma po kvadratnom metru.
To je parametar koji pratimo. Negde oko 70 do 80 odsto pacijenata spadaju u prve dve kategorije. Imamo veliki procenat pacijenata koji dolaze i veoma mali broj komplikacija. Samim tim što je procedura efikasna, dolazi do dobrih rezultata”, objasnio je dr Bulajić i otkrio kome je zabranjena:
“Jedino što se ova procedura ne preporučuje maloletnim pacijentima. Nažalost, gojaznost je sada jedan od vodećih problema u Srbiji, ali i svuda u svetu. Niko ne spominje podatak da je pre dve godine, po prvi put u svetu, zabeležen veći broj gojazne dece i dece se prekomernom telesnom masom u odnosu na pothranjenu decu. Tako da, taj problem tek nadolazi i biće sve više gojaznih osoba kojima će morati da se rade ovakve procedure”, rekao je gastroenterolog.
Koliko se kilograma izgubi?
“To je proces koji ne ide sam po sebi. To je proces koji je kontrolisan od našeg tima koji je sastavljen od više profesionalaca, a to su nutricionista, psiholog, psihijatar, endokrinolog, internista, gastroenterolog, endoskopista, hirurg, anesteziolog, lekari fizikalne medicine itd.
Naš zadatak je da pratimo pacijenta posle operacije u dužem vremenskom periodu, a to je minimum dve do tri godine”, rekao je doktor.
“Podaci koji mogu da se nađu u literaturi, tiču se praćenja nakon dve godine. Tu imamo podatak da pacijent u toku lečenja sa ovim procedurama izgubi oko 50 odsto prekomerne telesne mase.
Recimo, ako pacijent ima određenu visinu i izračuna se da je njegova idealna telesna masa 75 kg, a on ima 125 kg, odnosno 50 kg prekomerne telesne mase, ovom procedurom može sa 125 kg može da padne na 100 kg i polako da se približava idealnoj masi, naravno, uz potporu drugih metoda kao što je praćenje svega onoga što ostale kolege iz tima preporuče”, rekao je dr Milutin Bulajić.
najzena.rs
