Baka Mevla Numanović iz sela Gračanica kod Živinica u Bosni dočekala je tešku starost, a srce joj razara činjenica da je od sve dece posećuje samo jedna ćerka i bolestan sin. Ostali naslednici su je, čini se, zaboravili. Sada dane provodi sama na kraju selu, gde nema ni najbližih komšija koji bi joj pokucali na vrata. U kući u kojoj nema vode, niti kupatila a ni kuhinje, nana se bori sa zdravljem.
Kako ističe, povremeno pošalje po nekom poznaniku da joj kupi hleb, a kćerka je obiđe kad može, te joj donese hranu koju više nije u mogućnosti pripremati. Zdravlje joj je loše, a najviše od svega je muči dijabetes.
– Imam šećer, želudac me muči, trebalo je da me operišu još pre 12 godina, ali ne smeju. Pijem mnogo tableta, imam i visok pritisak – rekla je baka.
Od komšija nikoga nema, preminuli su joj brat, sestre i ćerka, dok je dvoje dece izgubila 12 dana posle porođaja.
– Samo jedna ćerka me stalno obilazi i pomaže, poradi po kući. Jednu je svekrva isterala iz kuće. Morala je da ostavi ćerku od 5 godina. Došla je kod mene, sredila neke papire i otišla u inostranstvo. Tada mi je rekla da se ne brinem za nju, a ja ne znam ni gde je, nisam je videla 20 godina. Ima veliku ćerku, dolazila je kod nje da joj da milost i opet se vraćala nazad. Kažu mi da je u Americi- priča nana Mevla.
Do pre tri godine joj je, kaže, bilo malo lakše, jer joj je suprug Muharem bio živ.
– Njega je mučio bruh. Bilo mi je mnogo lakše kada je bio tu. Sad nemam ni drva, ni ćumura. Vodu i struju ne mogu da plaćam. Imam samo peć koju su mi dali, a i ona ne radi, samo ringle.
Jedan sin je u bolnici, a najstariji naslednik nije ušao u kuću već 8 godina.
– Hteo je da mu dam pola ove kuće, a ja sam mu rekla da ima još 4 sestre. Tad se naljutio i nema ga. Sad je u penziji, radio je u Sloveniji, tamo mu se i ćerka udala. Zaposlio je i nju i ženu, ništa ni od koga nema – kroz uzdah objašnjava.
Ćerka koja ima dete zaostalo u razvoju joj najviše pomaže.
– Teško sam odgajila decu, povuci – potegni. Radila sam sve živo. Nosila sam i drva, poljoprivredu, imala sam kravu. Sad sam sama. Nema ni drva, ni vode, samo sa česme. Jedna ćerka “crče za mnom”. Njen suprug radi na farmi, dete svakog petka vodi na terapije. A opet nađe vreme da mi pomogne i obiđe me – rekla je baka Mevla i dodala:
– Nikada nikom ništa loše nisam uradila.
Izvor: stil.kurir.rs
