U životu sam napravila jednu grešku zbog koje ću se kajati cijelog života. Moj muž je tog dana bio na poslu, a ja sam ostala sama kući. Dok sam gledala tv neko je zazvonio na vrata. Bio je to moj komšija koji je došao da uzme neki alat od mog muža. Kada je ušao u kući uhvatio me za ruku i uradio nešto čemu se nisam nikako nadala!
Otvorila sam vrata, a ispred njih stajao je moj komšija, koji je često dolazio po alat od mog muža. Njegova prisutnost mi nije bila ništa neobično, znao je da uvek može da pozajmi nešto, i to smo do sada nekoliko puta radili.
„Pozdrav, zaboravio sam alat kod vašeg muža, mogu li da ga uzmem?“ pitao je, ulazeći bez mnogo razmišljanja, kao što to obično radi.
Samo sam klimnula glavom i uputila ga ka radnoj sobi, gde je alat obično bio. Nismo mnogo razgovarali, ali nešto u njegovom ponašanju je bilo drugačije.
Osećala sam da je sve u tom trenutku, nekako, postalo… napeto. Nisam mogla da objasnim zašto, ali moji instinkti su mi govorili da nije sve u redu.
Dok je prolazio kroz hodnik, primetila sam da je bio previše blizu, više nego što je trebalo. I pre nego što sam mogla da reagujem, uhvatio me je za ruku. To me iznenadilo i zbunilo.
Nije to bio samo običan fizički kontakt, to je bilo nešto više. Srce mi je bilo u grlu, a svi moji instinkti su se borili sa osećajem nesigurnosti.
„Šta radiš?“ izgovorila sam tiho, pokušavajući da se oslobodim, ali on je samo stajao tamo, gledajući me sa nečim u očima što nisam mogla da razumem. Nije govorio ništa, ali osećala sam da je nešto na pomolu.
Možda sam trebala da reagujem odmah, da ga oteram, da se izmaknem i izbegnem svaki kontakt, ali nisam. U trenutku sam bila preplavljena osećajem straha, ali i zbunjenosti.
Možda je to bila moja greška, možda sam pomislila da se sve ovo može ignorisati, ali nisam znala šta učiniti.
U tom trenutku, nešto u meni je kliknulo i jednostavno nisam mogla da se kontrolišem. Nakon toga smo završili u mojoj spavaćoj sobi, a ostatak znate i sami šta se desilo. To je moja greška zbog koje ću se kajati čitav život!
