Ispovest žene koja je uradila ono što je smatrala da nikad neće – porodila se u kasnim 40im
Imala sam 35 godina kada sam se udala drugi put. Već sam imala sina od 17 godina iz prvog braka i ni na kraj pameti mi nije padalo da opet rađam dete. Bila sam sva u fazonu: “Sad je došlo mojih pet minuta. Ima da sada živim život. Ima da idem na koncerte, muzeje, pozorišta, da izlazim do kasno sa mužem, da se ljubakam po ulici, da radim sve ono što nisam mogla jer sam sa 18 ostala u drugom stanju i rodila dete…”
Ali ne lezi vraže – moj novi muž je hteo da ima svoje dete. Uzalud sam mu govorila kako je beba naporan posao, kako će ga noću buditi, kako će nas leđa boleti od ljuljanja i td – on nije odustajao.
I onda sam, zbog njegove velike želje, popustila. Rekla sam mu: “Ok, pokušaću da zatrudnim”, dok sam u sebi verovala da nema šanse da dođe do trudnoće jer već imam 40 godina. Moj pogled je bio okrenut ka menopauzi.
Ali, izgleda da moje telo nije bilo spremno da se preda starosti, ostala sam trudna veoma brzo.
Trudnoća je bila savršena: zaljubila sam se u sebe i svoj izgled. Muž je bio neverovatno savršen i na sedmom nebu. Svi oko nas su bukvalno aplaudirali govoreći kao smo mi heroji jer smo se usudili na ovaj veliki podvig.
Nesvesna šta mi to radimo herojski, rodila sam sina koji evo sada već ima godinu dana i 14 kilograma. I sada se sva ozarim kad ga vidim i sa nevericom znam sebi da kažem – “ej, pa ovo je moje dete!!!”
Ako sada imaš 36 i kusur godina, evo mog mišljenja o tome zašto je dobro imati bebu sa 40 godina:
1. U 40im vas boli uvo za sve dobronamerne savete, zavist, tuđa mišljenja i td. Razvili ste ozbiljan zen i sada se osećate kao supermama.
2. Sada kada imaš bebu moraš biti mlada. Zato u 40im obavezno idem kod frizerke, na manikir, sređujem se maksimalno jer ne želim da neko pomisli da sam baba svom detetu.
3. Starije dete se rado i s razumevanjem brine za mlađe dete. Kad god hoću da izađem na koncert ili bioskop, zovnem sina koji rado dolazi da čuva mlađeg brata.
4. Ne plašim se da li ću se ugojiti. Sada znam da je kilaža promenljiva stvar. Ako sam se ugojila i smršaću, bože moj.
5. Lekari vas gledaju drugačije. Sa 18 godina, kada sam rodila svoje prvo dete, osećala sam da na mene gledaju kao na balavicu. Sada mi se obraćaju sa poštovanje.
6. Druge mame u parkiću sa pažnjom slušaju šta imaš da im kažeš – jer ti si keva sa iskustvom.
7. Svoje telo poštujem više nego ikad. Ej, sada sam svesna šta sve može.
8. Dete je odlična prevencija Alchajmerove bolesti – nema opuštanja, moždane vijuge rade milion na sat.
9. Nema više bespotrebnog žrtvovanja – čim mi neko ponudi pomoć, ja to oberučke iskoristim.
10. Znam prioritete. Ako se brinem o bebi – brinem se o bebi. To znači da ne mogu da stignem da sredim kuću, napravim 5 jela ili ugostim masu ljudi.
A kakva su vaša iskustva o trudnoći u četrdesetim?
