Ali, ako bismo, testirajući dva duhovna kvaliteta, uzeli čisto nordijskonemački, recimo iz Vestfalije, i suprotstavili mu čisto slovenskoruski, pojavio bi se beskrajan jaz izmedu ovih pred-stavnika dva naroda. U stvari, slovenskoruski narod je to oduvek osećao, i zbog toga gajio gotovo instinktivnu antipatiju prema Nemcima. Odlučna temeljitost, kao i hladna logika razboritog razmišljanja, jesu nešto što pravi Rus duboko u duši oseća kao nesrodno, a delimično čak i neshvatljivo. Naš osećaj za red i di-sciplinu ne samo da neće naići na razumevanje i prihvatanje, već će uvek pobudivati antipatiju. Ono što se kod nas smatra oči-glednim, kod Rusa se, međutim, prihvata kao nesreća, jer to predstavlja ograničavanje njegovog prirodnog, drugačijeg sklopa duhovnog i instinktivnog života. Otuda će slovenska Rusija ose-titi da je sve više i više privlači Francuska. Lagan, površan, ma-nje-više raznežen život u Francuskoj više će fascinirati Slovene, jer mu je duhovno srodniji nego ozbiljnost naše nemačke borbe za opstanak. Zato nije nimalo slučajno što je panslovenska Ru-sija postala tako politički oduševljena Francuskom, i što je isto tako ruska inteligencija slovenske krvi u Parizu našla središte sopstvenih potreba za civilizacijom.
Proces uspona ruske nacionalne buržoazije u isto vreme je prouzrokovao unutrašnje distanciranje od ovog novog odnosa Ru-sije prema Nemačkoj, koji sada više nije mogao da se gradi na ru-skom višem sloju.
